Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Javni zajam kao izvor javnih prihoda". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

MONETARNE I JAVNE FINANSIJE

JAVNI ZAJAM KAO IZVOR JAVNIH PRIHODA

Istočno Sarajevo, novembar 2010.

SADRŽAJ

1. UVOD 3

2. POJAM I KARAKTERISTIKE JAVNOG ZAJMA            4

3. KLASIČNE I SAVREMENE KONCEPCIJE O JAVNOM ZAJMU 5

4. VRSTE I KLASIFIKACIJA JAVNIH ZAJMOVA  6

4.1. Unutrašnji i spoljni javni zajam         6

4.2. Dobrovoljni i prinudni zajmovi          7

4.3. Kratkoročni (leteći) i dugoročni (konsolidovani) zajmovi        7

5. TEHNIKA JAVNOG ZAJMA    8

5.1. Emisija javnog zajma          8

5.2. Amortizacija javnog zajma   9

5.3. Konverzija javnog zajma      10

6. NAČELA ZADUŽENJA DRŽAVE        11

ZAKLJUČAK     13

LITERATURA     14

1. UVOD

Javni prihodi predstavljaju novčana sredstva koja država, odnosno društvene zajednice prikupljaju radi pokrivanja društvenih rashoda. Oni su sredstva čija je osnovna namjena pokrivanja ili finansiranje društvenih, tj. javnih funkcija.

Javni prihodi su sredstva koja služe za zadovoljavanje opštih i zajedničkih društvenih potreba, i uglavnom se formiraju kroz sistem raspodjele i preraspodjele nacionalnog dohotka.

Država danas raspolaže raznovrsnim prihodima čija visina i struktura zavise od političkih, ekonomskih, socijalnih i drugih faktora unutar svake privrede.

U ovom seminarskom radu pažnja će biti posvećena javnom zajmu kao izvoru javnih prihoda.

Javni zajam predstavlja oblik javnog prihoda kod koga zajmodavac (fizičke ili pravne osobe ili druga država) preda zajmoprimcu (državi) određenu količinu novca ili drugih zamjenljivih stvari u vlasništvo, uz obavezu da država u ugovorenom roku vrati jednaku količinu ustupljenih stvari. Do početka XIX vijeka isti nije bio razvijen.

U finansijskoj teoriji se pravi razlika između javnog duga i javnog zajma. Javni dug je širi pojam od javnog zajma s obzirom da označava obavezu države, koja uključuje ne samo dug nastao po osnovu ugovora o javnom zajmu, nego i obaveze nastale po bilo kojoj drugoj osnovi (izvršenje eksproprijacije, naknada ratne štete i sl.).

Danas bi se mogla praviti razlika između javnog duga i javnog zajma uglavnom u odnosu na subjekte koji ga opisuju. Javni dug se obično formira kod centralne banke ili u inostranstvu, dok se javni zajam formira uglavnom na sredstvima subjekata, nosilaca dohotka u privredi. Ovdje se prije svega imaju u vidu sredstva preduzeća, stanovništva, poslovnih banaka i dr.

Na drugim elementima teško je danas praviti razliku, tako da se najčešće ta dva pojma sve više identifikuju u finansijskoj teoriji i politici, mada ne mora da postoji uvijek znak jednakosti između javnog duga i javnog zajma.

Javni zajam je u posljednje vrijeme postao vrlo pogodan instrument ekonomske politike države.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]